Православне иконе

Патријарх српски

Патријарх српски је на челу Српске православне цркве, као њен врховни поглавар.
Титула патријарха је: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.
Сам патријарх је епархијски архијереј у Архиепископији београдско-карловачкој.

Патријарх се бира између српских активних епархијских архијереја, који управљају епархијама најмање пет година.
Избор патријарха врши Изборни сабор између тројице кандидата, које предложи Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, у сједници на којој је присутно најмање 2/3 епархијских архијереја, под предсједништвом најстаријег члана Сабора, митрополита, односно ако овога нема, најстаријег епископа, члана Светог архијерејског сабора.
Имена тројице предложених кандидата саопштава Изборном сабору писменим путем Свети архијерејски синод.

Изборни сабор сачињавају:

  • сви активни епархијски и викарни архијереји Српске православне цркве;
  • декан Православног богословског факултета у Београду;
  • ректори српских православних богословија;
  • предсједник Главног савеза епархијских свештеничких удружења;
  • архијерејски намјесници градова: Београда, Скопља, Цетиња, Загреба, Сарајева, Пећи и Сремских Карловаца;
  • настојатељи манастира: Жиче, Студенице, Дечана, Пећке патријаршије, Светог Наума, Милешева, Светог Василија Острошког, Крушедола и Крке;
  • управник монашке школе и
  • сви чланови Патријаршијског управног одбора и сви потпредсједници епархијских савјета, уколико већ нису чланови Патријаршијског управног одбора.

Свештена лица не могу бити чланови Изборног сабора ако су под истрагом или канонском забраном.
Изборни сабор састаје се у престоници Београду или у другом мјесту које Свети архијерејски сабор одреди, ради избора новог патријарха најдаље у року од три мјесеца од дана кад се патријарашки престо упразни.
Изборни сабор сазива Свети архијерејски синод писменим актом, у коме се тачно одређује дан, час и мјесто састанка Изборног сабора. Позив се шаље члановима уз доставницу на двадесет дана пред састанак Изборног сабора.
Изборном сабору предсједава најстарији члан Сабора, митрополит, односно, ако овога нема, најстарији по епископском посвећењу епископ.

Предсједавајући отвара Изборни сабор. На позив предсједавајућег Изборни сабор бира из своје средине два секретара од којих је један свештено и један световно лице и два овјерача записника од којих је такође један свештено а један световно лице; са овима предсједавајући прегледа пуномоћја присутних чланова и руководи пословима избора.
Затим предсједник позива секретара да прочита рјешење Светог архијерејског синода о сазиву Изборног сабора и списак позваних и присутних чланова Сабора.

Кад се утврди да је присутно најмање 2/3 чланова Светог архијерејског сабора и натполовична већина свих чланова Изборног сабора, Изборни сабор приступа призивању Светог Духа. У противном случају избор се одлаже и предмет враћа Светом архијерејском сабору да одреди вријеме новог избора.
Пре приступања избору чланови Изборног сабора, осим архијереја, полажу у Сабору заклетву.
После призивања Светог Духа и заклетве, предсједник Изборног сабора чита акт Светог архијерејског синода, којим се саопштавају имена тројице кандидата, предложених од стране Светог архијерејског сабора за избор новог патријарха.

У избору српског патријарха могу присуствовати и учествовати само чланови предвиђени Уставом.
Од одсутних чланова оправдано спријечених да лично присуствују, само архијереј може писмено овластити кога од присутних архијереја да умјесто њега гласа.
Избор једног од тројице кандидата предложених од стране Светог архијерејског сабора, врши се тајним гласањем листићима, које ће претходно секретар раздијелити присутним члановима Изборног сабора.
Секретар прозива чланове Сабора по списку, а сваки члан предаје свој листић у кутију на столу предсједавајућег.
Бројање гласова врши предсједавајући заједно са двојицом овјерача записника. Предсједавајући узима по један листић из кутије и гласно чита записано име кандидата, потом листић предаје другој двојици чланова који такође читају гласно имена кандидата. Секретар одмах записује у записник колико је листића предато и колико је који кандидат добио гласова, као и број празних листића, ако их је било.
Гласови који нису дати за кандидате сматраће се неважећима.

За патријарха изабран је онај кандидат који је добио апсолутну већину гласова.
Ако од предложених кандидата ниједан не добије апсолутну већину гласова, онда се приступа одмах ужем избору између двојице кандидата са највећим бројем гласова. У случају да код првог гласања два кандидата добију једнак број гласова, у ужи избор улазе: кандидат, који је добио највећи број гласова, и један од друге двојице, који су добили једнак број гласова, који је чином или епископском хиротонијом старији. Ако су сва тројица добили једнак број гласова у ужи избор улазе она два кандидата, који су по чину или епископској хиротонији старији.

У случају да и приликом ужег избора оба кандидата добију једнак број гласова, онда се избор између ове двојице врши жребом.
Име изабраног патријарха објављује предсједник Изборног сабора и закључује сједницу Сабора.
Записник Изборног сабора потписују предсједник, секретари и овјерачи записника.
Акта и записници о раду Изборног сабора чувају се у архиви Светог архијерејског синода, а овјерени препис у архиви Патријаршијског управног одбора.

Сутрадан на свечаној архијерејској светој литургији, патријарх се устоличава на начин који прописује Свети архијерејски сабор.
После овога чина новоизабрани патријарх ступа у права и дужности врховног поглавара и старјешине Српске православне цркве.

Дјелокруг

Патријарх, као врховни поглавар Српске православне цркве, сем права која му дају канони и црквени прописи, има још и ова:

  • представља Српску православну цркву пред осталим аутокефалним црквама;
  • представља Српску православну цркву на црквеним, државним и народним свечаностима;
  • одржава јединство у јерархији Српске православне цркве;
  • посвећује по црквеним прописима, лично или преко овлашћених архијереја, лица изабрана за епархијске и викарне епископе;
  • освећује свето миро за цијелу Српску православну цркву;
  • даје одсуство епархијским архијерејима изван њихових епархија;
  • носи, као нарочито црквено одличје, белу панакамилавку с крстом и панагију свих српских светитеља, даровану од стране државе првом српском патријарху обновљене Српске патријаршије, која остаје као наслеђе свих патријараха;
  • првенствује при богослужењу, и ословљава се са „Свјатјејши“ и „Светости“;
  • помиње се на архијерејским литургијама од архијереја у цијелој Српској православној цркви;
  • даје црквена одликовања и одличја, по уредби коју прописује Свети архијерејски сабор;
  • поставља декретом службенике по Уставу;
  • управља црквама и мисијским подручјима у иностранству, где нема организоване српске православне епархије.

О српској патријаршији

У периоду 1463—1557, пред турским освајањима Патријаршија је пренета у манастир Жичу. Године 1766. Пећка патријаршија је поново укинута и потчињена Цариградској. Српска православна црква је једно време имала седиште у Сремским Карловцима као митрополија, а затим и као патријаршија, све до 1920. године. Српска патријаршија поново је успостављена 1920. године.
После 1920. године, патријарх Српске православне цркве носи титулу: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Г. Г..

Од 23. јануара 2010, српски патријарх је „Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Г. Г. Иринеј“ (Мирослав Гавриловић).

Списак српских патријарха

Године:

Патријарх

1338—1354: архиепископ, од 1346. патријарх српски Јоаникије II
1354—1375: патријарх српски Сава IV
1375—1380: патријарх српски Јефрем
1380—1389: патријарх српски Спиридон
1389—1392: поново патријарх српски Јефрем
1391—1396: патријарх српски Данило III
1396—1409: патријарх српски Сава V
1409—1418: патријарх српски Кирило
1418—1435: патријарх српски Никон
1445—1455: патријарх српски Никодим II
1457—1463: патријарх српски Арсеније II
?: патријарх српски Јован
?: патријарх српски Марко
?: патријарх српски Павле
1557—1571: патријарх српски Макарије (Соколовић), †1574.
1571—1575: патријарх српски Антоније Соколовић
1575—1586: патријарх српски Герасим Соколовић
1587-?: патријарх српски Саватије (Соколовић)
1589—1590: патријарх српски Јеротеј Соколовић
1591—1592: патријарх српски Филип Соколовић
1592—1613: патријарх српски Јован Кантул
1614—1648: патријарх српски Пајсије I Јањевац
1648—1655: патријарх српски Свети Гаврило I Рајић, †1659
1655—1674: патријарх српски Максим Скопљанац, †1680
1674—1690: патријарх српски Арсеније III (Црнојевић), †1706
1691—1710: патријарх српски Калиник I
1711—1712: патријарх српски Атанасије I
1712—1726: патријарх српски Мојсије Рајовић
1726—1737: патријарх српски Арсеније IV (Јовановић Шакабента)
1739—1746: патријарх српски Јоаникије III Караџа-Грк
1746—1752: патријарх српски Атанасије II Гавриловић
1752-?: патријарх српски Гаврило II Сарајевац
1755-?: патријарх српски Гаврило III
?: патријарх српски Викентије Стефановић
?: патријарх српски Пајсије II Грк
1758-?: патријарх српски Гаврило IV Грк
1758—1763: патријарх српски Кирило II
1763—1765: патријарх српски Василије Јовановић-Бркић, †1772
1765—1766: патријарх српски Калиник II Грк
1920—1930: патријарх српски Димитрије (Павловић)
1930—1937: патријарх српски Варнава (Росић)
1938—1950: патријарх српски Гаврило (Дожић)
1950—1958: патријарх српски Викентије (Проданов)
1958—1990: патријарх српски Герман (Ђорић), †1991
1990—2009: патријарх српски Павле (Стојчевић)
2010--: патријарх српски Иринеј (Гавриловић)
СВАКО КОПИРАЊЕ
САДРЖАЈА
ЈЕ ЗАБРАЊЕНО