Православне иконе

ИКОНА

Икона потиће од грчке речи и значи слика, лик или образ. Православни хришћани oдају иконама велико поштовање, јер у њима виде стварно Божје присуство у Цркви, И када се моле пред иконама, они се у ствари моле Богу. Православна црква на иконама после Седмог васељенског сабора представља: Господа Исуса Христа, Богородицу, анђеле, и светитеље. Икона има свој основ и у религиозној психологији, тако дубок, да се у православљу јавља неопходним елементом богопоштовања. Због тога се иконе стављају у куће, храмове и на друга места, а испред њих се палi кандилo. Дом у коме нема иконе за православне је нечисто и пусто место. Поштовање се не односи на материју од које је икона израђена: дрво, злато, боја и друге, већ на лик који је представљен на њој. Иконе се освећују посебним чином и кроз то свештено дејство успоставља се веза између оног ко је на икони насликан и саме иконе. Кроз освећење иконе долази до тајанственог сусрета између Господа нашег Исуса Христа и онога који се моли.

Ипак, за верне икона не представља просто уметничко дело или некакву религијску слику. Она се сматра и незаобилазним литургијским сасудом који освештава човека и уводи га у непосредни однос са благодаћу и личношћу која је на њој изображена. Када се, дакле, налазимо пред иконом Христовом и целивамо је, ми се, поклањајући се икони, поклањамо Богочовеку, "плоти" (људској природи) Господњој која је постала равнобожна. Јер на икони се изображава једна ипостас Бога Логоса "оваплоћеног", Бога Логоса, дакле, Који беше примио плот. Управо то открива нам и свети Теодор Студитски, када каже: "Свакога ко се изображава не природа, него ипостас се изображава".

Из тог разлога икона освештава очи оних који је посматрају и уздиже разум ка тајанственом богопознању. Она нам открива ону реалност која је недоступна чулним очима, несагледиву дубину "Онога Који је красан мимо свих смртника". Помоћу иконе ми ступамо "у тајни ка земљи новој", јер, према одређењу које нам даје Велики Василије, "част која се указује икони усходи ка праобразу".

Икона има по преимућству анагошку и педагошку функцију. Православље нам, дакле, помоћу иконе сугерише и поучава нас "не томе како да задржимо Господа и Бога у сопственој убогости, него како да се узнесемо ка Његовом богатству". А разлог томе је тај што се иконом чини прелазак, она има "пасхалну" функцију. "Пасха" значи "прелазак" и кроз њу ми прелазимо, постајемо поклоницима и судеоницима славе Божије. Икона је заиста "нови језик", она је мост који треба да пређемо, како бисмо стигли до "надлика, до апсолутне Лепоте, до надсветле Славе". У православном храму, чак и када се не савршавају свете Тајне, верујући човек осећа снажно присуство Бога и Светих, а томе у великој мери доприноси и постојање светих икона.

СВАКО КОПИРАЊЕ
САДРЖАЈА
ЈЕ ЗАБРАЊЕНО