Православне иконе

Епархија

Епархија или епископија је назив за област чији духовни живот надгледа и њиме руководи један епископ.

Некада су се границе епархија поклапале са административним границама покрајина у грчко-римском царству, а седишта администрација једне и друге од ових установа биле у истом месту, као и место боравка епископа. Епархија је улазила у састав јединице - дијецезе, а у њеном саставу биле су мање јединице - номе. Таква структура и организација, у 4. веку је прешла у црквену организацију која је до данас сачувана у оним Православним црквама које се управљају по митрополитанском систему.

Свака епархија има по неколико парохија, а свака митрополија има по неколико епископија, односно епархија и свој синод. Митрополије улазе у састав патријаршије, која је њихова највиша структура. У Српској православној цркви било је епископија које су припадале Византијској цркви, односно Цариградској Патријаршији. Оне су улазиле у састав Солунске митрополије, односно Охридске архиепископије - док је на оне у приморју утицао Рим. У приморју је у богослужењу владало двојезичје (диглосија), а хришћанска просвећеност славенског живља била је слаба. Тек са Светим Савом, уз грчки и латински језик, уведен је и славенски као богослужбени језик, па је тројезичје (триглосија) донело богатије плодове хришћанизације Срба. То је уједно и време организације Жичке, односно Пећке архиепископије.

СВАКО КОПИРАЊЕ
САДРЖАЈА
ЈЕ ЗАБРАЊЕНО