Православне иконе

Аутокефална црква

Аутокефална црква у православљу је самостална помјесна црква, административно и канонски потпуно независна од других помјесних цркава. Аутокефалност не треба мијешати са црквеном аутономијом.

Прве аутокефалне цркве су се појавиле у процесу изолације између патријаршије и митрополија у провинцијама Византијског царства. Постоје такође православне аутономне цркве, које су потчињене некој аутокефалној цркви (нпр. Православна охридска архиепископија је потчињена Српској православној цркви). Јединствена Православна црква је организована у 15 аутокефалних и 6 аутономних цркава, и то представља особеност православља.


15 аутокефалних цркава


  • 1. Васељенска патријаршија;
  • 2. Александријска православна црква;
  • 3. Антиохијска православна црква;
  • 4. Јерусалимска православна црква;
  • 5. Руска православна црква;
  • 6. Грузијска православна црква;
  • 7. Српска православна црква;
  • 8. Румунска православна црква;
  • 9. Бугарска православна црква;
  • 10. Кипарска православна црква;
  • 11. Грчка православна црква;
  • 12. Албанска православна црква;
  • 13. Пољска православна црква;
  • 14. Чехословачка православна црква;
  • 15. Америчка православна црква.

Аутокефалност и аутономност

Статус аутономије разликује се од аутокефалности у томе што поглавар аутономне цркве након избора мора бити потврђен од стране поглавара надлежне аутокефалне цркве. Аутокефална црква има свој самостални помјесни или архијерејски сабор, и она је равна свим сестринским аутокефалним црквама. Аутономна црква такође има свој сабор, и њени епископи улазе и у састав сабора киријархалне цркве. Епископи аутономне цркве самостално бирају свог поглавара, али њихов избор мора потврдити киријархални поглавар. Поглавар аутономне цркве прима Свето миро од киријархалног поглавара, и његово се име на молитвама спомиње друго, одмах након имена поглавара аутокефалне цркве.

СВАКО КОПИРАЊЕ
САДРЖАЈА
ЈЕ ЗАБРАЊЕНО